U nikad jačoj konkurenciji za dodelu “Drainčeve nagrade” za koju je ove godine stiglo 65 knjiga poezije iz zemlje i regiona, jednoglasnom odlukom tročlanog žirija kojim je predsedavao Goran Maksimović, ovogodišnje prestižno priznanje pripalo je pesniku Dejanu Aleksiću za knjigu Odavde se vidi koju je objavio Kulturni centar Novog Sada.
Aleksić je knjigu objavio tokom 2023. godine i u obrazloženju nagrade se kaže da ona sumira sve dominantno u srpskoj poeziji prethodnih tridesetak godina.
Aleksić je prisutan u srpskoj književnosti duže od tri decenije i to na različite kreativne načine, od lirskog pesnika, pesnika za decu, dramskog i pozorišnog pisca do urednika i promotera kulturnog života. U tom smislu se najnovija pesnička zbirka „Odavde se vidi“ može posmatrati kao spajanje ukupnog pesničkog iskustva i prepoznavanje jezika poezije kao mesta sa koga se “najbolje vidi” dubinski izvor stvaralačke kreacije. Aleksić u svojim pesmama sagledava svet u sebi i oko sebe i bar na trenutke beskrajne granice sveta nad sobom i svima nama – rekao je Maksimović, predsednik žirija.
Dodaje da u nagrađenoj zbirci Aleksić „ukršta” različite lirske postupke i pokušava na različite načine, često ozbiljno i zamišljeno, emotivno i zabrinuto, a povremeno i ironično da razotkriva sopstveno, ali i svako drugo lirsko u sebi kako bi pronašao “lirikostaze” za kojima traga kroz čitavo svoje stvaralaštvo, ali i za kojima traga celokupna pesnička umetnost od antičkog do savremenog sveta.
Inače, nagrada „Drainac“ će biti dodeljena u okviru obelažavanja drugog dela 55. Drainčevih književnih susreta koji će početi 26. i trajaće do 30. avgusta.
Tri decenije književnog stvaralaštva
Od prve zbirke pesama Potpuni govor koja je izdata 1995. za koju je dobio “Brankovu nagradu”, pa sve do najnovije zbirke pesama za koju dobija nagradu “Drainac”, 52-godišnji Dejan Aleksić je napisao veliki broj nagrađivanih knjiga, među kojima su Posle iz 2005., Dovoljno 2008., Biti 2013., Radno vreme raja 2018., kao i roman Petlja iz 2021. godine za koji je dobio nagrade “Miloš Crnjanski” i “Vladan Desnica”.
Aleksić je napisao i nekoliko dramskih tekstova Vina i pingvina 2010., Ružno pače 2012., Ivica i Marica 2015., a među knjigama za decu izdvajaju se Dugme bez kaputa iz 2002., Kad se razboleo Petak 2006., Muzika traži uši 2008., Čudesni doživljaji Azbučka Prvog u trideset slova iz 2015. godine.
Objavio je ukupno 11 pesničkih zbirki, knjigu drama, jedan roman i preko dvadeset knjiga za decu, a pored već nabrojanih dobitnik je značajnih nagrada iz književnosti, poput nagrade za poeziju “Vasko Popa”, “Meša Selimović”, Zmajeva nagrada Matice srpske “Branko Miljković”, Nagrada SANU, Prosvetna nagrada, Matićev šal.
Dejan Aleksić radi kao glavni i odgovorni urednik Izdavačke delatnosti “Povelja” u Narodnoj biblioteci “Stefan Prvovenčani” u Kraljevu.
„Drainčeva nagrada“ decentralizuje pesničku mapu Srbije
Činjenica da je ove godine u konkurenciji za nagradu „Drainac“ pristigo najveći broj naslova od kako se organizuje dodela, za žlanove žirija pokazuje da se radi o sve prestižnijoj nagradi i naglašavaju da su dosadašnji dobitnici iz gotovo svih krajeva Srbije, ali i regiona.
Pozitivno smo iznenađeni velikim brojem pristiglih knjiga, ali činjenica da smo uspeli da izgradimo imidž oko dodele nagrada jer nismo dozvoljavali da se interveniše i prave dogovori iza scene. Odluka je naša i trudimo se da podstičemo pesnike iz svih krajeva iz zemlje i okruženja da se osećaju ravnopravnim u konkurenciji za dodelu nagrade. Vodili smo računa da ne idu sve nagrade u Beograd i Novi Sad, već smo izgradili jednu pravu pesničku mapu i pokazali da se srpska poezija piše u svim sredinama, što mislimo da je podstaklo izdavače da mogu biti konkurenti – rekao je Maksimović.
Dodaje da, koliko god nagrada otišlo u Beograd ili Novi Sad, nikada nije dovoljno i uvek se traži još, dok pesnici iz manjih sredina, kada dobiju nagradu, ostaju zahvalni čitav život.
