Novinar, publicista i pesnik Milan B. Popović objavio je najnoviju, sedmu po redu knjigu pesama „Bolji od svog života“ u kojoj je kako ističe želeo da sačuva od zaborava poetske zapise koje je objavljivao tokom 2006. i 2007. godine, ali i 70 potpuno novih pesama koje su nastale „u velikom kreativnom i inspirativnom naboju koji ga je opčinio u svega tri meseca krajem 2020“.
Autor tvrdi da je nova knjiga pesama namenjena njegovoj duši, životu, sreći, smislu života, ali i porodici, bratu Marku, majci Milesi i ocu Borisavu. Namenjena je i ciljnoj grupi savremenih urbanih, modernih, mladih i starijih ljudi slobodnog duha-bez ramova i kočnica! Inteligentnih i pismenih, pre svega!
Između vaših knjiga su relativno male vremenske pauze, koliko je teško držati konstantnost ?
U početku je to tako bilo, sa prve tri knjige pesama. Prva knjiga pesama „Molitva Tetoviranog Srca“ izašla je u martu 2006. godine. Druga knjiga pesama „Vreme Brutalnih Dobronamernika“, izašla je iste kalendarske godine u septembru mesecu, a treća knjiga pesama, „Oka da ne ispustim dah“, izašla je 2007. godine. Četvrta moja knjiga, potpuno drugačija od ove prve tri, naslova „Na Kori Integralnog Hleba i Olovci“ izašla je 2012. godine.
U čemu nalazite inspiraciju za pisanje pesama ?
Moje teme i inspiracije su unutarnje, duhovne, svakodnevne, životne, međuljudske, sofisticirane, intimne, ispovedne, familijarne, muško-ženske, statusne, političke, protestne, buntovne. Nešto mi ne da mira nikada…Smeta mi nepravda, smeta mi oholost i arogancija. Smeta mi nemar i sirovost mase! Protiv sam klanova i klovnova. Ne volim vulgarnosti. Pokušavam da ih izbegnem u svojoj kreaciji. Uglavnom uspevam. Čak 100 odsto uspevam i kada mi nije ni do čega, držim glavu iznad vode!
Da li je se vaše pisanje promenilo po nečemu od prve knjige do ove ?
Jedina promena je što sam počeo da pišem i u rimi, ali ne u banalnoj i patetičnoj, dok sam se ranije doslovce držao otvorenog stiha!
Naslovnu stranu knjige je ponovo ilustrovao akademski slikar i grafičar Jakša Vlahović. Koliko je važno to razumevanje između dva umetnika?
Korice knjige, kao i ilustracije i generalni dizajn knjige je umetnički rad mog najboljeg saradnika još od moje prve knjige pesama “Molitva tetoviranog srca”, Jakše Vlahovića, koji je akademski slikar i grafičar, međunarodno priznat karikaturista i nagrađivan, ali i muzičar, gitarista, kompozitor beogradske gotik metal grupe “Abonos” koju još čine i Milan Janković za setom bubnjeva, Marija Dokmanović, na vokalu, klavijaturama, kompozitor i tekstopisac, kao i Tomaš Ljumović na bas gitari. Jakša Vlahović je radio i knjižice i CD omote mojih muzičkih CD kompilacija. Izuzetan je umetnik i čovek. Vršnjaci smo i slušamo donekle istu ili sličnu muziku, pa se i po tom pitanju dobro kapiramo, a meni jako odgovara njegov vizuelni način izražavanja, a ja mu dajem otvorene ruke da crta šta hoće, mada Jakša Vlahović se trudi da čita moje pesme pa kada pročita neki upečatljiv stih, on nacrta na sledećoj strani ilustraciju koja govori o tom stihu. Sjajna 15-godišnja saradnja. Jedino je moju knjigu “Na kori integralnog hleba i olovci” ilustrovala likovna umetnica Mina Simić.
Za ovu zbirku se navodi da predstavlja krunu Vaše dosadašnje pesničke karijere. Da li to znači i da će Vas čitaoci upoznati u nekom novom svetlu?
Da, upoznaće me po još specifičnijem muzičko pesničkom CD projektu ove godine, koji je nekada za američki MTV bio uobičajena pojava ali je na Balkanu nijedan pesnik do sada nije uradio, a do kraja godine će se predhodno, nevezano za taj projekat, pojaviti CD singl sa jednim od najboljih rock pevača u Srbiji, Momčilom Grujičićem Močom, koji će samo za moju dušu – ne takmičarski- otpevati jednu moju pesmu. Planova ima, neka muze i Bog daju snage i zdravlja, ostalo nek prepuste meni i mojem znanju, umeću i talentu.
Sarađivali ste i sa brojnim muzičarima i autorima iz rok/metal/rege/hip hop sveta, kakav je osećaj, da li je saradnja sa tim ljudima specifična po nečemu ?
Na mojih 50 pesama iz prve četiri knjige 50 izvođača i muzičkih sastava već pomenutih žanrova i podžanrova osmislili su svoju autorsku muziku i snimili je u studijima gde su i otpevali mojih 50 pesama. To nijedan savremeni pesnik osim mene nije uradio. Žao mi je što nemam tzv. kolegu pesnika pa da imam sa kim da se nadmećem u idejama i projektima. Ovako sam usamljen ali srećan. Ponosan! Kad smo već kod ponosa želim da se zahvalim svim tim izvođačima i bendovima jer su svi oni dali svoj maksimum. Posebno bih izdvojio saradnju sa Aleksandrom Slađanom Milošević u duetu sa grupom Alogia na zajedničkoj pesmi “Izdaja” (Ja bih da odmorim dušu) . Snimljen je i spot za tu numeru a Slađana ga samo na njen unikatan način peva u opera metal vokalnom melodijskom maniru.
Ta pesma se u originalu nalazi u mojoj knjizi “Vreme brutalnih dobronamernika” iz 2006. godine. Druga saradnja koja mi je pri srcu i u srcu je sa Zoranom Marinkovićem iz “Bjesova”, popularnim Bjesomarom, sa kojim imam zajedničku saradnju na pesmi Istine kriju (Batina!).
Ja u toj pesmi i spotu koji je Bjesomar snimio i režirao, kao i osmislio audio i produkciju i šta sve još ne, recitujem svoje dve strofe pesme iz knjige “Vreme brutalnih dobronamernika”, a Zoran Bjesomar dopisuje svoj refren “Batina!” u kojem mi se obraća njegovim stihovima i njegovim vokalom u tipično prepoznatljivo “Bjesovi” maniru. I Aleksandri Slađani Milošević i Zoranu Marinkoviću Bjesomaru se zahvaljujem na podršci i medijskoj potpori koja se vidi i u hiljadama i hilljadama pregleda naših zajedničkih spotova na jutjub kanalu. Ono što mi je posebno drago je saradnja sa rock grupom “Art diler” u pesmi „Dok me pogledom streljaš“ ,koja je u stvari jedna power rock balada.
Marko Blagojević na vokalu, Marko Veljković za klavijaturama i Nenad Šiks za gitarom su uradili super muziku i aranžman za ovu moju pesmu i ona ima oko 33.000 pregleda na jutjubu što je i više nego fantastično. Sarađivao sam i sa Skaj Viklerom, otpevao je moju pesmu “Posle meseca”, Zeletom Lipovačom iz Divljih Jagoda, Nikolom Čuturilom, Brankom Radakovićem i Miroslavom Dukićem i mnogim drugim sjajnim instrumentalistima kompozitirima, aranžerima i vokalima.
Da, saradnja sa Bojanom Bruknerom i bendom “Hashish Club” mi je od posebnog značaja. Saradnja sa Branislavom Lazićem u pesmi “Al brane mi” mi je posebno draga. Kasnije je Branislav Lazić postao vođa, vokal i tekstopisac beogradske melodične hard rock grupe “Steel” koju još čine Rajko Bosiočić na gitari i Saša Omerović za setom bubnjeva. Ni statusno pobednički bend Jovana i Vladana “Del Arno bend” nije zaobišao moju poeziju. Vladan je komponovao muziku i aranžman, a Jovan otpevao bukvalno svaku reč, svaki stih cele pesme “Misli!”. To je zaista neverovatno zato što kada su pesme pisane, pisane su kao klasična književnost. Nikad nisam ni sanjao da će se one nekada pevati u urbanim muzičkim žanrovima i svirati uživo na koncertima.
Koje umetnike prepoznaješ u svom kritičarskom trodecenijskom radu?
Enesa Halilovića, Jasminu Malešević, Branislava Lazića, pevača i tekstopisca melodične hard rock beogradske grupe STEEL koji je izvanredan umetnik i izuzetan čovek.Posebno bih naglasio i podcrtao značaj, postojanje , rad i delovanje multitalentovanog umetnika MIODRAGA STOŠIĆA koji je trenutno aktuelan sa njegovom atraktivnom HIT-KNJIGOM naslova: KAKO SAM SMRŠAO 60 KILOGRAMA BEZ TAŠTE I HEROINA koja razbija sve rekorde po traženosti i prodaji, i još uvek se može pronaći u velikim knjižarama, velikim knjižarskim lancima, poput Delfi i Laguna ili direktnno od autora MIODRAGA STOŠIĆA putem njegovog ličnog Facebook profila . MIODRAG STOŠIĆ je objavio i knjigu kratkih priča MAČKA BEZ JEDNE CIPELE, zbirku pesama MIS MOKRE OČI, zbirku pesama PESMARICA, vrhunski je aforističar i satiričar, stend ap komičar, lider, vođa i pevač šaljivog rokenrol benda GRBAVE TANGE i šta sve još ne….Napomenuo bih misaonu, intelektualnu, i produhovljenu poetiku Vesne Sokolović- Kovačević. Momčila Moču Gruičića, vrhunskog vokala i tekstopisca, Nikolu Hadži Nikolića iz sastava 357 čija lirika ima poseban značaj vrednost i naboj-kvalitet plus- rekao bih! Ne bih izostavio ni likovnu umetnicu Jovanu Dragić, mladu ali veoma iskusnu akademsku slikarku, čija ulja na platnu ponosno držim i posedujem na zidovima svoga stana, i svakodnevno uživam u njenim kreacijama naručenim po mojim idejama. Jovana Dragić je neotkriven dragulj, a ustvari izbrušen dijamant srpskog slikarstva, i moj – definitivno je od prvog njenog urađenog ulja na platnu, a to je bio portret američke producentkinje, klavijaturistkinje, gitaristkinje, pevačice i tekstopisca, Linde Perry- doživotni slikar/ slikaraka koju neću menjati dok god sam živ. Tehniku ulje na platnu preferiram najviše kada je likovna umetnost u pitanju, nekako mi je najbliža srcu, a ona je, JOVANA DRAGIĆ , bar za mene i moja očekivanja, bar se tako pokazalo u nekoliko njenih radova koje je meni naslikala, to učinila impresivno izuzetno odlično! Svaka argumentovana i dokazana preporuka za nju i njen rad- Jovanu Dragić iz Beograda. Možete je pronaći na Facebook-u. Takođe na Facebook mreži možete pronaći i slobodnog likovnog stvaraoca posebne vrste. Zove se Živorad Gavrilović. Poseban je po tome što jedini u Srbiji i u regionu crta likovna umetnička dela na metalu/satove, mrtva priroda, koloritne motive po želji, covere CD albuma muzičkih grupa, asocijacije i stihove hitova domaćih i stranih muzičkih hit sastava. Jedan od njegovih unikatnih umetničkih slika na metalu ujedno i satova/ slika, posedujem i ja sam, pod mojim naslovom i temom i tekstom moje omiljene sopstvene pesme- POETA UMIRE TIHO! Vrhunski je ŽIVORAD GAVRILOVIĆ to uradio tako da sam ga preporučio mojim prijateljima iz mnogobrojnih hard rock grupa koji su naručivali slike na metalu/satove različitih dimenzija i bili oduševljeni Živoradovim talentom i kreativnošću, takođe. Gavrilović Živorad živi u selu Orljane kod Niša. Drago mi je da su svi pobrojani umetnici i umetnice moji savremenici i da u njihovim delima- uživam!
Pesnik, publicista, novinar, recenzent, kritičar…
Milan B. Popović je 1994. godine počeo da pišem CD recenzije u muzičkom magazinu ROCKS. U dnevnim novinama Dan (Crna gora), dopisnik-saradnik sam njihove kulturne rubrike već 12 godina, dnevnim novinama PRAVDA (Srbija) kolumnista, muzički CD recenzent u kvartalnom književnom štampanom magazinu iz Novog sada NOVA MISAO, kao i u časopisu za umetnost, kulturu i društvena pitanja INFINITUM iz Beograda, u kojem piše muzičke CD recenzije.
Radi intervjuei izveštaje sa dešavanja u Beogradu. Sedam godina je pisao u dnevnim novinama BLIC (Srbija) u kulturnom dodatku BLIC KNjIGA. Imao je svoju rubriku-underground kritika – knjiga pesama subkulture.
Popović posebno ističe saradnju sa svojim prvim urednikom Davidom Vartabedijanom, a posebno naglašava i logističku podršku Đoleta Felixa T.C. Sremska prvi sprat, koji je veoma zaslužan za kulturu u Beogradu 90-ih, pogotovo za urbanu kulturu.
