Možda je Beograd svet, kako su to tvrdili Miloševićevi protivnici devedesetih. Možda je to i Srbija, kako nas već tri pune godine uveravaju iz jedne ambasade. Možda bi, da nije bilo jednog od nas, ceo taj svet koji i mi jesmo škiljio uz slabašnu i treperavu struju i već u sumrak, ne bi li sačuvao makar malo vida, odlazio na spavanje. Tih, takvih i ko zna kakvih možda može se ređati unedogled, a ono što je izvesno i sigurno može stati u samo jednu reč – Prokop.
Izvesnost i sigurnost Prokopa zasnivaju se na jedinstsvenoj, neponoviljivoj i lako proverljivoj činjenici da se na ovom objektu, a u pitanju je „nova” glavna železnička stanica u Beogradu, punih 50 godina ne može uraditi ništa što nije skopčano sa kontraverzama, zloupotrebama, korupcijom i prevarama. Dakle, ništa ljudski i pošteno.
Kontraverze i podele u javnosti počele su već sa prvim planovima i projektnim rešenjem koje je usvojeno 1971. godine od strane Saveta za urbanizam grada Beograda. Konačan projekat usvojen je 1974. godine, a sa izgradnjom se krenulo 1977. Ulazak prvog voza u stanicu planiran za 1. maj 1979. godine nije se dogodio. Ni tog, ni bilo kog 1. maja u narednih nekoliko decenija.
U međuvremenu su radovi prekidani i nastavljani, pa ponovo prekidani, i tako sve do 2014. godine kada je započeta rekonstrukcija kapaciteta za prijem, otpremu i upravljanje saobraćajem vozova u železničkoj stanici Beograd centar – faza I.
Ovoj fazi radova, najavljivanoj i kao prvoj etapi realizacije „Beograda na vodi”, centralnog političkog, poslovnog i marketinškog projekta vladajuće stranke i njenog predsednika, prethodila je javna nabavka koja, u oštroj konkurenciji, po drskosti, stepenu zloupotreba i kršenja zakona i dalje zauzima počasno mesto u analima korupcije u Srbiji.
Gde je Prokop 2021? Oni vozovi, najavljivani za 1. maj 1979. sada prolaze kroz stanicu koja nema staničnu zgradu. Kako je opštepoznato da stanica bez stanične zgrade i nije neka stanica, Vlada Republike Srbije je odlučila da pristupi izgradnji ovog objekta.
Pristup, kao što se i moglo očekivati imajući u vidu prošlost Prokopa, a još više sadašnjost Vlade, nije mogao biti gori niti udaljeniji od zakona. Dobre poslovne običaje, iz razumljivih razloga, ovde ne treba ni pominjati.
Da se bilo šta vezano za izgradnju stanične zgrade na Prokopu dešava javnost je saznala isključivo zahvaljujući potrebi rukovodstva firme „Railway City Beograd” da se pohvali kako je upravo ovo preduzeće privatni partner državi u gradnji nedostajućih sadržaja na pomenutoj železničkoj stanici.
Građane, dakle, nije našla za shodno da o ovom važnom poslu obavesti Vlada, već privatni partner za koga će se, vrlo brzo, ustanoviti da to zapravo i nije. Makar ne u smislu Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama.
Šta se, u stvari, dešavalo, i kako je nešto što je trebao i morao da bude transparentan postupak za izbor privatnog partnera pretvorilo u klasično bezakonje i direktnu pogodbu, počelo je da se raspliće krajem januara ove godine.
U dnevnom listu „Politika“ je 21.01.2021. godine objavljen tekst pod nazivom „Gradnja stanične zgrade na Prokopu počinje na jesen“, u kome su iznete informacije o tome da će radovi na glavnoj prestoničkoj železničkoj stanici „Beograd centar” početi u toku jeseni 2021, a da bi prva faza koja podrazumeva završetak ovog najvažnijeg objekta na „Prokopu” trebalo da bude završena do kraja 2022. Navedena informacija je za Politiku potvrđena od strane kompanije „Railway City Beograd”.
Sve je počelo nekih godinu i po dana ranije, Javnim pozivom za prikupljanje pisama o zainteresovanosti za zajedničku izgradnju zgrade železničke stanice „BEOGRAD CENTAR“, parkinga i pratećih komercijalnih sadržaja, objavljenim od strane Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije 16.07.2019. godine, sa rokom za podnošenje ponuda do 30.08.2019. godine.
Sva zainteresovana domaća i strana pravna lica pozvana su da upute pismene ponude za zajedničku izgradnju stanične zgrade železničke stanice „Beograd Centar“, parkinga i pratećih komercijalnih sadržaja.
Prevedeno na lako razumljiv jezik, Republika Srbija će u konkretnom slučaju uložiti zemljište i omogućiti gradnju na već izgrađenim objektima na parcelama u vlasništvu države na lokaciji Prokop u Beogradu, a druga strana – privatni partner će pribaviti svu dokumentaciju neophodnu za izdavanje građevinske i upotrebne dozvole i finansiraće izgradnju zgrade železničke stanice, parkinga i komercijalnih sadržaja na toj lokaciji.
Nakon izgradnje, zgrada železničke stanice i pripadajući parking će biti u isključivoj svojini Republike Srbije, dok će privatni partner steći svojinu na objektima komercijalnog sadržaja. Uz to privatni partner će i finansirati kompletan posao. Šta je u ovom poslu po državu loše, pitaće se mnogi. Privatni partner finansira i gradi, a država mu zauzvrat ustupa zemljište na prilično neatraktivnoj lokaciji. Idemo dalje.
Analizu primljenih ponuda, prema tekstu Javnog poziva, vršila je Mešovita radna grupa, obrazovana od strane Vlade Republike Srbije. Po analizi primljenih ponuda, kako je navedeno u tom pozivu, nadležni organi Republike Srbije će pokrenuti “odgovarajući postupak” za izbor partnera radi zajedničke izgradnje Zgrade železničke stanice, parkinga i pratećih komercijalnih sadržaja.
Dakle, postupak za izbor privatnog partnera tek treba da usledi. A hoće li se to dogoditi?
Nakon ovako sačinjenog javnog poziva, krajem 2019. godine u dnevnom listu „Politika“ su se pojavili tekstovi o tome da je potencijalni partner državi Srbiji u izgradnji zgrade železničke stanice „Beograd centar” (Prokop), parkinga i pratećih komercijalnih sadržaja kompanija „Railway City Beograd ”.
Ova kompanija je, prema navodima iz medija, jedina dostavila pismo o zainteresovanosti za taj posao, a Vlada se u oktobru 2019. saglasila da pristupi pregovorima sa njom. Dakle, ništa od „odgogovarajućeg postupka“, već direktna pogodba. Ona je, uostalom, uvek odgovarajuća.
Svršenom poslu, kaže jedna pravna izreka, mane nema. No, biće da ipak ponekad ima. Na protivzakonitost ovako sklopljenog ugovora, čiji je sadržaj za građane i dalje tajna, ukazale su Koalicija za nadzor javnih finansija i Transparentost Srbija, koje su dan nakon objavljivanja teksta u „Politici“, 22. januara 2021, obavestile javnost o novim nezakonitostima na Prokopu, a početkom februara Republičkom javnom tužilaštvu uputile Inicijativu za podnošenje tužbe za utvrđenje ništavosti ovog ugovora.
Suština problema na koji su ukazale dve antikorupcijske organizacije je u sledećem. Za realizaciju ovog projekta, Republička direkcija za imovinu, koja nastupa u ime države, imala je dve pravne mogućnosti.
Prva, da ga realizuje kroz postupak javno-privatnog partnerstva. Primena ovog zakona podrazumeva jasne i transparene procedure i odobrenje projekta od strane Komisije za javno privatno partnerstvo. Druga mogućnost podrazumevala je sprovođenje više odvojenih postupaka koji su uređeni zakonima Republike Srbije – jedan za nabavku radova izgradnje železničke stanice i drugi za prodaju građevinskog zemljišta za izgradnju komercijalnih objekata.
Dakle, u oba slučaja nadmetanje, iz kojeg bi kao pobednik izašao onaj ko da najbolju ponudu.
Umesto toga, država se opredelila za to da sprovede postupak koji nije uređen nijednim pravnim aktom i koji ne obezbeđuje adekvatan nivo transparentnosti, precizne kriterijume za odabir najpovoljnije ponude i mogućnost zaštite prava zainteresovanih partnera. Postupak koji u srpskom zakonodavstvu jednstavno ne postoji i nije moguć.
Prednost ovakvog izbora za one koji su se za njega odlučili je sasvim očigledna. Kršenje zakona, čak i sa njihovog stanovišta, možda i nije najispravnije, ali je sasvim sigurno najprofitabilnije.
Uz to, jedino takav pristup omogućava sklapanje ugovora sa pouzdanim partnerom, koji ima razumevanja za koruptivna očekivanja vrha vlasti i spreman je da im bez ustezanja izađe u susret. A ako je to cena za još jednu epizodu u serijalu „Bezakonje na Prokopu: 50 sjajnih godina“, ona zaista nije visoka.
Ko je firma koja je dobila posao na Prokopu
Kompanija Railway City d.o.o Beograd, koja je dobila posao, osnovana je u aprilu 2019. godine, tri meseca pre nego što je Republička direkcija u julu iste godine raspisala javni poziv „potencijalnim partnerima“. Osnivački kapital kompanije je nešto manje od šest hiljada dinara, kao delatnost se navodi razrada građevinskih projekata, dok je direktor Dejan Dedijer.
Podaci Agencije za privredne registre dalje pokazuju da je vlasnik beogradske kompanije kiparski Railway sa Kipra, čiji su opet stvarni vlasnici Branislav Grujić i Arkadij Zelmanovič Blank sa po 50 odsto udela.
Branislav Grujić, poznati srpski privrednik je jedan od osnivača i kopredsednik kompanije PSP Farman Holding, koja je predstavljena kao multinacionalna i multifunkcionalna kompanija za ulaganja u nekretnine.
Na zvaničnoj internet prezentaciji PSP Farman Holdinga u poruci predsednika koju zajednički potpisuju Branislav Grujić i Arkadij Blank ističe se da je taj holding uključuje “nekoliko ruskih i evropskih preduzeća sa svojim jedinstvenim znanjem, iskustvom i reputacijom” koje od prvog dana žele da budu lider u građevinskim operacijama na tržištu nekretnina.
Objavljivanje ove priče omogućeno je kroz projekat Platforma za odgovorno upravljanje javnim finansijama, koji sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP ), a finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).
Stavovi izneti u ovoj priči su stavovi autora i ne predstavljaju nužno stavove Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP ), niti Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).
