Šira javnost je za vlasnika Dejana Burčula čula tek nakon što se predsednik Srbije pohvalio da je na poklon od te firme dobio tortu u obliku kovid-bolnice. Do tada je ona uglavnom bila ispod radara i nije se javno eksponirala. Osim po učešću i sve češćim pobedama na tenderima za javne nabavke.
Firmu čiji je osnovni biznis proizvodnja kotlova za centralno grejanje i čiji će „akcenat razvoja u narednom periodu biti obnovljivi izvori energije, a pre svega kotlovi na drveni pelet“ (tako bar piše na njenom sajtu), Vlada Srbije angažovala je, bez sprovedenog postupka javne nabavke, za gradnju tri kovid-bolnice, u Batajnici, Kruševcu i Novom Sadu.
Zahvaljujući tim, ali i brojnim drugim poslovima sa državom, mnogim lokalnim samoupravama i javno-komunalnim preduzećima, poslovni prihodi Termomonta prosto su eksplodirali i za samo dve godine, od 2018. do 2020. povećani su tri i po puta, sa 1,9 milijardi na 7,1 milijardu dinara.
S druge strane, pada u oči da je, uprkos rastu prihoda za čak 277 odsto, u istom periodu neto dobit povećana za samo 6,4 odsto, sa 131,6 na 140 miliona dinara.
Kada pogledate ove podatke, prosto vam dođe da zaplačete nad sudbinom vlasnika ove firme, jer je zaista tužno raditi ovako važan posao za državu i građane za neto dobit od svega dva odsto poslovnih prihoda, sa neskrivenom ironijom ključne parametre iz bilansa Termomonta za NIN komentariše Dragan Dobrašinović, predsednik Koalicije za nadzor javnih finansija i direktor Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava.
On, međutim, naglašava da slučaj Termomonta nije najdramatičniji i kao primer navodi preduzeće Soft 4 Smart, koje je u 2020. iskazalo neto profit od svega 2.000 evra, iako je samo sa Narodnom bankom Srbije ugovorilo dva posla vredna više od 10 miliona evra. A, bilo je tu, po njegovim rečima, još poslova.
Šira javnost je za gazdu Termomonta Dejana Burčula čula tek nakon što se predsednik Srbije Aleksandar Vučić na svom instagram-profilu 10. decembra 2020. pohvalio da je na poklon od te firme dobio tortu u obliku kovid-bolnice koja je sagrađena u Kruševcu o trošku poreskih obveznika, a da njima nikada nije javno predočeno koliko ih je stvarno koštala svaka od tri kovid-bolnice.
Do tada je Termomont uglavnom bio ispod radara i nije se javno eksponirao. Osim po učešću i sve češćim pobedama na tenderima za javne nabavke, u kojima se država, na centralnom ili nižem nivou, pojavljuje kao naručilac posla.
Za Dobrašinovića ta torta ne označava „početak saradnje predsednika države i Termomonta, već je samo znak pažnje i zahvalnosti“, s obzirom na to da je Termomont nekoliko meseci ranije angažovan za rekonstrukciju Opšte bolnice „Dr Aleksa Savić“ u Prokuplju, iako je druga firma bila spremna da taj isti posao uradi za 800.000 evra manje.
Inače, obe te ponude imale su nedostatke, koji su ih činili neprihvatljivim, ali je očito jeftinija ponuda za vlast bila i – neprihvatljivija – ističe Dobrašinović.
Podseća da je nakon toga Termomont mogao da „besplatno“ renovira VMC Karaburma.
S obzirom na to da su radovi procenjeni na 300.000 evra, a da je u Prokuplju prošla njihova ponuda, za 800.000 evra veća od drugoplasirane, ispada da je Termomont u ta dva posla zaradio pola miliona evra, pride stekao oreol ’dobrotvora’, dobio posao izgradnje tri kovid-bolnice i ko zna šta još, saznaćemo, a možda i nećemo -ističe Dobrašinović i zaključuje da je to bila odlična poslovna računica vlasnika Termomonta.
Sad, jeste šteta što je neto dobit tako mala, ali možda se i to vremenom popravi.
A što se tiče predsednika Srbije, ostaje ona stara, koju je formulisao Dušan Kovačević – ako ga se sete, sete, ako se ne sete, nikom ništa. Ostaje mu u svakom slučaju zadovoljstvo što je još jednu firmu izveo na pravi put – zaključuje sagovornik NIN-a.
A na pitanje kako je država za tako krupne projekte izabrala baš firmu na čijem sajtu stoji da je njen osnovni biznis proizvodnja i ugradnja kotlova za centralno grejanje, odgovara da „u suštini, za poslove sa državom nije važno za šta je firma osnovana i šta zna, ako išta zna, već kako se vlada i u kojoj je meri spremna da sarađuje, a najvažnije je kako se snalazi u igri plati – vrati“. „Država će da plati, a ti vrati kome treba, kako treba i koliko treba. Ako to ne znaš, automatski si diskvalifikovan“, smatra Dobrašinović.
Objavljivanje ove priče omogućeno je kroz projekat Platforma za odgovorno upravljanje javnim finansijama, koji sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP ), a finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).
Stavovi izneti u ovoj priči su stavovi autora i ne predstavljaju nužno stavove Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP ), niti Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).
