Mnogi ljubitelji životinja misle da će im mačka ili pas pomoći da žive duže, srećnije i zdravije. Postavlja se pitanje može li se to naučno i potvrditi.
Odgovarajući i siguran smeštaj za životinje, kao i mikroklimatski uslovi, higijena, dovoljno prostora, sloboda kretanja, hrana i voda samo su neke od stvari predviđene Zakonom o dobrobiti životinja koje je vlasnik životinja dužan da obezbedi svom ljubimcu, ukoliko želi da ga ima.
Vlasnik ima svoje obaveze i odgovoran je da postupa sa životinjom u njenu dobrobit, uz obostrano zadovoljstvo.
Pse bi trebalo da čuvaju samo ljudi koji smatraju da imaju sposobnost i znanje da ljubimcu omoguće dobar život.
Ukoliko tražite dokaze da vam kućni ljubimac poboljšava opšte zdravlje, dokaza je napretek, a šta kažu struka i može li se odgonetnuti dilema za ili protiv kućnih ljubimaca, odnosno da li smo zbog njih zdraviji ili su oni za nas samo dlakave opasnosti?
Stručnjaci tvrde da deca koja odrastaju sa psima, teže oboljevaju od astme, upale pluća i bronhitisa, šanse za to su čak 13 odsto manje, ukazuju neka istraživanja.
Sa druge strane, život na farmi, sa još više životinja, kod dece smanjuje rizik od razvoja astme za oko 50 odsto, kažu naučnici.
Psi pomažu obolelima od Alchajmerove bolesti i autizma, podsticajno su okruženje deci oboleloj od raka, smanjuju rizik od depresije, anksioznosti, kardiovaskularnih oboljenja, srčanog udara, dok sa druge strane jačaju imunitet svojim vlasnicima, ublažavajući im bol i umor.
Maženje psa manje od pola sata, podiže nivo imunoglobulina E (IgE) koji ima značajnu ulogu u imunološkoj zaštiti od parazitskih infekcija i kod alergija.
Naučnici kažu da vlasnici ljubimaca imaju 24% manji rizik od smrtnosti uopšte.
Egipćani, kao veliki mačkoljupci, vodili su mačke sa sobom u lov, a čuvali su ih između ostalog i kao dobre lovce zmija, miševa i ostalih glodara koji su im uništavali zalihe žita.
Istraživanja pokazuju da predenje može da ublaži probleme sa disanjem i kod ljudi i kod mačaka.
Takođe, umirujući zvuk predenja može da smanji krvni pritisak i ublaži stres.
Ono što se može okarakterisati kao „loše strane“ čuvanja kućnih ljubimaca je pre svega bolesti „zoonoze“ koje se šire sa životinja na ljude.
Prema Centru za kontrolu i prevenciju bolesti, Toksi, parazit toksoplazmoza se može dobiti ako mačka jede sirovo meso, odnosno boravi i napolju.
Većina ljudi, zaražena ovim parazitom ne oseće nikakve posledice, ali zaraženi mogu razviti moždane apscese i slepilo.
Takođe, mačke mogu biti prenosioci glista i crevnih parazita kao i gljivičnih infekcija.
Opasnosti od pseće dlake kao takve nema, pa gutanje ili udisanje dlake zdravog psa neće imati apsolutno nikakav učinak na naše zdravlje.
Međutim, na psećoj dlaci mogu biti jajašca pojedinih crevnih parazita od kojih je najopasnija pseća trakavica „Ehinococcus granulosus“.
Osim parazita i bakterija, za čoveka postoji opasnost i od drugih uzročnika bolesti, među kojima je i kožna gljivična infekcija.
Prema Pravilniku o načinu držanja pasa koji mogu predstavljati opasnost za okolinu, opasan pas može biti bilo koja jedinka te vrste koja je, ničim izazvana, napala čoveka i nanela mu telesne povrede.
Odluka je na Vama
Kada se saberu sve prednosti i nedostaci, konačan odgovor na pitanje da li su kućni ljubimci dobri za ljude ili ne nije jednostavan, a istina je da imati kućnog ljubimca ima i dobre i loše strane.
Zato je veoma važno dobro razmisliti pre donošenja odluke da se nabavi ljubimac, jer voleti životinje ne znači da ih nužno moramo i posedovati.
M. T.
